Лознички шанац, бедем слободе на Дрини

Лозница – На западној граници устаничке Србије, уз Дрину, почетком 19. века настајао је систем земљаних утврђења који је требало да заустави продоре османске војске. Међу шанчевима у Бајиној Башти, Лешници, Црној Бари, Прослопу, Рожњу и Засавици, лознички је имао посебан значај. Одбрана овог места значила је и заштиту Јадра, али и спречавање даљег продора према Ваљеву, Шапцу и Београду. На то је поводом обележавања 216. годињице боја на Лозници подсетио кустос историчар Центра за културу „Вук Караџић” Стефан Вилић. Према његовим речима устаници су добро знали с каквом су силом суочени, због чега је широм ослобођене Србије почела изградња одбрамбених земљаних утврђења. „Систем оваквих утврђења постојао је дуж реке Дрине и штитио Србију са запада од упада Турака. Најважнији је свакако био у Лозници, која је била кључна за опстанак целог подручја Јадра и спречавање даљег напредовања Турака ка Ваљеву и Шапцу, односно ка Београду”, објаснио је Вилић.