„Кад наши дођу” – ослобођење Београда 1918. године

Београд, као и цео народ потлачене Србије, три пуне године од октобра 1915. своје молитве, мисли и наде везивао је за тренутак „кад наши дођу”. После трогодишње окупације, 1. новембра 1918. у Београд је ушао први српски војник, а 9. новембра, одушевљено дочекан од Београђана, ушао је и врховни командант српске војске регент Александар. У тих девет дана новембра 1918. Београд је у тријумфу славио победу српске војске, своје и ослобођење народа Краљевине Србије. Овенчана славом, српска војска је слободу и ред донела и другим јужнословенским народима Аустроугарске монархије. Овај светли лист српске историје, док је Српства у Србији и ван ње, треба чувати у сећању. Петнаести септембар, према речима једног француског војног историчара, био је, можда после Марне, најзначајнији датум целог Првог светског рата. То је дан када је војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде, у присуству врховног команданта регента Александра, издао заповест васкрслој српској восјци: „Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. Јунаци, напред у отаџбину.”