Dejan Ilić: Ulje na vodi

Ne čudi nas pobeda, ne čudi nas ni razlika, sve smo to znali. Kao što smo znali i da neće biti straha da se izađe i glasa. Ali iznenadila nas je druga strana koja je odmah priznala poraz. E, lepi moji, to je – iznenađenje. Evo, ja ću da ćutim, vi recite: ko se nadao tako lakom pristanku na poraz? Jeste, to hoću da kažem, ne čudi nas pobeda, ne čudi nas ni razlika, sve smo to znali. Kao što smo znali i da neće biti straha da se izađe i glasa. Ali, iznenadila nas je druga strana. Evo, da vam odmah kažem – izgubili smo. Tek tako. Zašto žandarmerija u centru, zašto kriminalci u parku, nismo saznali. A ne verujem da je ikome palo na pamet a pita. U ušima je odzvanjalo – izgubio sam. Više puta sam napisao, i ponoviću opet – studentska kampanja bila je besprekorna. Ona nas je ponovo naučila ono što smo jednom već bili znali: mediji nisu neophodni za uspešnu izbornu kampanju. Važi i drugo: mediji nisu dovoljni za uspešnu izbornu kampanju. Svi koji su se oslanjali na medije u netom završenoj kampanji – izgubili su. Naravno, sad će reći neko, a društvene mreže? Nebitne. Ovu kampanju za studentsku listu odradila su stvarna tela, a ne slike ili avatari.